Да ли видите уопште неку недоумицу у насловљеном примеру?
Погледајте низ. Шта бисте рекли како гласе компаративи и суперлативи следећих придева?
минимално, максимално, идеално, савршено, правилно, основно
Хм, размислили сте и схватили - да, могу да кажем најминималније, најсавршеније, најидеалније...Чак и не звучи ружно, али какво значење добијамо - то је главно питање.
Може ли нешто да буде минималније од минималног? Ако може зашто смо онда употребили придев минималан, чије је заправо значење: нема мањег. Покушајте и са свим другим придевима, добићете исти одговор.
Зашто их онда чујемо на сваком кораку, свесно или несвесно и сами их можда употребљавамо?
Не треба обмах бацати дрвље и камење на јавна гласила и осуђивати њихову неписменост. Ово питање је изгледа табу тема и за граматичаре. Погледала сам све граматике за средњу школу, али ових примера - нема. Обично је разлог- неусаглашеност ставова. У преводу: док се не договоримо ви се стрпите и говорите како вам се више допада. Нико их није забранио зато што су морфолошки исправни, иако нису стилистички и значењски (лексиколошки) прихватљиви.
Тек на једном вишем нивоу истраживања, можете наћи да се овакви придеви зову ЕЛАТИВИ (неупоредиви придеви) тј.придеви који не подлежу компарацији. Својим обликом они су апсолутни суперлативи, исказују висок, појачан степен неке особине и даља градација не постоји. Доживљавају се и као плеоназми (нпр.мала кућица) па их зато и не треба користити.
Да ли су можда некада дозвољени? Стилистика даје неке примере:
У функцији поређења : Нико није савршенији/битнији/идеалнији од њега.
У екпресивној функцији: Ја сам му и трећи пут рекла да се спреми за час, а он ни најјосновније није научио.
Овде је акценат на мојој љутњи коју додатно истичем употребом суперлатива придева који иначе не може да се пореди.
Можда ово није најважнија језичка недоумица, али је битно да се зна. :)